G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
 
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA 
O  S  T  A  L I
M  E  D  I  J  I
G A L E R I J A  
S A V R E M E N E 
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
2018
I Z L O Z B E N I   P A V I L J O N
radno vreme: od 10 do 20 časova, ponedeljkom izložbeni prostor ne radi
Pregled izlozbi u 2017. po izlozbenim prostorima
(kliknuti na sliku)

Jelena Šalinić Terzić (Kraljevo,1976) je diplomirala na FLU u Beogradu kao student geneacije. Magistirala je (2003) i doktorirala (2016) na istom fakultetu. Realizovala je 45 samostalnih izložbi. Dobitnica je devet nagada među kojima su: prva nagrada za crtež na Bijelanu crteža i male grafike u Beogradu i nagrada iz fonda Vladimira Veličkovića. Zaposlena je na Filološko umetničkom fakultetu u Kragujevcu, trenutno u zvanju docenta.
Zoran Kostić (Niš, 1963) je diplomirao i magistriao na FLU u Beogradu. Samostalno je izlagao 48 puta. Dve monogafije sa njegovim crtežima objavljene su u izdanju NKC-a. Redovni je profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu.

Oboje umetnika izlažu svoje najnovije radove koji pripadaju žanru pejzaža. Priroda kao podsticajna građa je večna inspiracija umetnika koja u aktuelnim umetničkim prilikama pruža raznovrsne mogućnosti vizuelizacije i likovne interpetacije što potvđuje i ova izložba. Oboje umetnika polaze od realnih i konketnih prizora viđenih u Sićevačkoj klisuri. Jelena Šalinić Tezić se koncentiše na fragmente stena. Načinom na koji ih likovno definiše - gradacijom linija od gracilnih i disketnih do snažnih, silovitih i slobodnih, razradom konstrasta svetla i senke i kompozicionim rešenjem, ona stvara ekspesionistički intonirana dela koja naglašavaju monumentalnu snagu i uzvišenu lepotu prirode. Brdoviti pejzaži Zorana Kostića počivaju na većem stepenu udaljavanja od verizma dolazeći do granice između asocijacije i apstrakcije. Intimistički doživljena i tumačena priroda dočarana mrežom ispepletanih linija obogaćenih i kolorističkim vrednostima u njegovoj likovnoj razradi ima karakter meditatovnog, tajanstvenog i vanvremenskog.
Neuhvatljivi a večni smisao lepog koji vlada u harmoniji, skladu i redu prirodnog poretka ovo dvoje umetnika otkriva, analizira i umetničkim umećem ponovno sintetiše na svojim delima podarujući mu estetsku konotaciju i smisao.

Gost izložbe je Željko Ranđelović - učenik specijalne škole „Bubanj“ u Nišu.

Izložba će trajati do 6. maja.
Za GSLU Niš
Milica Todorović
GALERIJA SAVREMENE LIKOVNE UMETNOSTI NIŠ
PAVILjON U TVRĐAVI /8-21.maja/
Izbor dela iz Zbirke Likovne kolonije Sićevo


Kada govorimo o nastanku Likovne kolonije Sićevo /1905.godine/ neizostavno treba pomenuti našu poznatu slikarku Nadeždu Petrović, koja je svojom upornošću i nesebičnim zalaganjem uspela da organizuje prvu Jugoslovensku umetničku koloniju u selu Sićevu u blizini Niša.
U to vreme je Srbija bila zaostala, konzervativna sredina u kojoj se, kada je o likovnoj umetnosti reč, većina slikara još uvek vezivala za domaći umetnički razvoj ,odnosno jake tradicije kasnog romantizmna i realizma.
Za razliku od njih Nadežda Petrović nije ostala ravnodušna prema savremenim likovnim kretanjima u Francuskoj,(impresionizmu,ekspresionizmu, fovizmu,iskustvu Barbizonaca) gde je boravila posle Minhena, donevši u Srbiju novu svest o umetniku i umetničkom delu . Izgrađujući potpuno nove stavove prema prirodi, životu i umetnosti dala je jasan putokaz kojim treba da se kreće naše slikarstvo.
Živopisni motiv Sićevačke klisure se gotovo pola veka provlačio kao vodeći lajt motiv kod mnogih učesnika Likovne kolonije Sićevo modifikovan raznovrsnim likovnim iskazima na ovaj ili onaj način.

Iako u istoriji postojanja Kolonije nikad nisu zadate neke odrednice, ili neki određeni koncept od strane organizatora, koji je pre svega negovao Nadeždinu ideju o umetničkoj slobodi, tokom vremena, sasvim spontano uočava se gotovo identičan motiv Klisure posmatran sa iste pozicije sa koje je Nadežda pre više od sto godina slikala, koji postaje prepoznatljiv simbol Sićevačke kolonije.

Poneseni identičnim nadahnućem i stvaralačkim žarom baš kao i Nadežda nekad, mnogi umetnici su upravo tu-na istom mestu doživeli vlastite impresije, fantazije, refleksije ili provokacije transormišući ih u sopstvene likovne stavove.

Motiv Sićevačke klisure je kao jedina dodirna tačka najčešće poslužio kao početni impuls, ili inspiracija za razradu mnoštva ideja i formiranje široke lepeze likovnih rešenja kao neka vrsta dijaloga umetnika različitih generacija.
Izbor dela iz Fonda Likovne kolonije Sićevo koncipiranje tako tako da se kroz varijacije jednog istog motiva daje na uvid makar jedan delić kompeksnih kretanja u našoj likovnoj umetnosti od početka sedamdesetih do danas. Izložena su 25 dela naših poznatih slikara kao što su Milenko Šerban, Mladen Srbinović, Stojan Ćelić, Bojan Bem, Mihajlo Petrov, Boža Ilić, Alksandar Rafajlović, Aleksandar Cvetković, Momčilo Antonović, Radislav Trkulja,Zoran Vuković, DI STRUKTURA i drugi.Na izložbi je svojim delom prisutna i umetnica iz Kanade Elizabet Metju, a iz Niša Stole Stojković i Miroslav Anđelković.

Preplitanjem različitih umetničkih shvatanja može se pratiti razlika u slikarskim metodama u interpretaciji prirode od tradicionalističkih do najsavremenijih .
Od osnivanja Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu 1970. godine do danas u radu Likovne kolonije Sićevo učestvovalo je 492 umetnika ostavivši ukupno 899 dela srpskih i međunarodnih umetnika koji su u vreme svog nastajanja bili pokazatelji zanimljivih, umetničkih praksi obagaćujući svake godine Zbirku Likovne kolonije Sićevo za dvadesetak dela.

Izbor dela iz Zbirke Likovne kolonije Sićevo predstvlja jedinstvenu priliku da se široj kulturnoj javnosti prezentuje deo bogatog Fonda Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu čija dela se po svom obimu, umetničkim i istorijskim kvalitetima ubrajaju u jedan od najvrednijih u Srbiji.

Radmila Kostić
Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor u saradnji sa Galerijom savremene likovne umetnosti iz Niša organizuje izložbu izabranih dela iz fonda Likovne kolonije "Sićevo". Izložba će biti otvorena u utorak, 28. novembra, u Galeriji KC "Laza Kostić" u 19h.

Postavku izložbe činiće dela Mladena Srbinovića, Stojana Ćelića, Mome Antonovića, Bože Ilića, Milenka Šerbana, Radislava Trkulje, Zorana Stošića Vranjskog, Milene Jevtić Ničeve Kostić i drugih.

Ova izložba pripada grupi programa kojima će biti obeleženi "DANI KULTURNOG CENTRA", povodom 22 godine od osnivanja. Postavka će trajati do 16. decembra.

"Izbor dela iz fonda Likovne kolonije Sićevo koncipiran je tako da se kroz varijacije jednog istog motiva, preplitanjem različitih umetničkih shvatanja, može pratiti razlika u slikarskim metodama u interpretaciji prirode od tradicionalističkih do najsavremenijih.

Živopisni motiv Sićevačke klisure se decenijama provlačio kao vodeći motiv kod mnogih učesnika Likovne kolonije Sićevo, modifikovan raznovrsnim likovnim iskazima.

Poneseni identičnim nadahnućem i stvaralačkim žarom, baš kao i Nadežda petrović nekada, mnogi umetnici su upravo tu, na istom mestu, doživeli vlastite impresije, fantazije, refleksije ili provokacije transformišući ih u sopstvene likovne stavove. Motiv Sićevačke klisure je kao jedina dodirna tačka najčešće poslužio kao početni impuls, ili inspiracija za razradu mnoštva ideja i formiranje široke lepeze likovnih rešenja kao neka vrsta dijaloga umetnika različitih generacija." (Radmila Kostić, autor izložbe)
Miljan Stevanović je rođen 1991. godine u Vranju. Srednju umetničku školu završio je u Nišu. Osnovne akademske studije slikarstva je završio u klasi profesora Čedomira Vasića, dok je Master akademske studije završio 2015. godine u klasi profesora Dobrice Bisenića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Iste godine upisao je doktorske umetničke studije.

Izložba nosi naziv Beskrajni vrt. Osnovno polazište umetnikovog rada je upravo priroda. Veza između prirode i slike je u neraskidivoj vezi, umetnik pokušava da slika svoju prirodu, uvećavajući fragmente do mikronskih detalja. Kolorit je radikalno minimiziran, sa beskrajnim gradacijama jednog valera stvarajući sliku nevidljivog pejzaža. Suptilnim potezima jasnih linija on gradi planove stvarajući gustu mrežu islikane strukture. Individualnim načinom slikanja umetnik stvara svoju viziju beskrajnog vrta koji kao fatamorgana dominira delom. Prozračnost, pastelnih nanosa unosi vazdušnost pojačavajući beskrajnost apstraktnom pejzažu. Asocijativnost stvorenih formi i struktura čini ove slike čitljivijim. Specifičan stil i način rada osnovna su karakteristika Miljanovog stvaralaštva. Odnos imaginarnog i realnog definiše njegovo duhovno stanje pretočeno na platnu. Miljan Stevanović dečačkom radoznalošću istražuje beskrajne mogućnosti slikarskog zanata, uplovljavajući u sebi svojstven svet nepostojećeg pejzaža.

Izložba će biti otvorena do 10 jula 2018. godine.
Miljan Stevanović  26. jun  10. jul 2018.