G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
P R E S S
G A L E R I J A  
S A V R E M E N E 
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
 
 
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA 
O  S  T  A  L I
M  E  D  I  J  I
 
 

Umetnički savet Galerije savremene likovne umetnosti Niš u sastavu: Dušan Otašević (predsednik), Mileta Prodanović, Perica Donkov, Sonja Vukašinović i Milica Todorović je nakon pegledavanja 96 prispelih  zahteva za izlaganje  u narednoj godini, na sednici održanoj 19. juna 2018. godine prihvatio sledeće zahteve:

Za Oficirski dom: Art Distikt (projekat Dizajn u doba Juge), Ivona Fregl (projekat Umetnost osamdesetih i devedesetih godina), Vesna Milunović, Višnja Petrović i Mile Radičević

Za Paviljon: Milica Antonijević i Dušan Novaković, Ljiljana Stojanović, Svetlana Volic, Vladimir Stanković, Dragana Žarevac i Ivana Dragutinović, Stefan Lukić, Nebojša Adamović i Veljko Vučković, Strip scena Srbije.  Status rezerve ima Snežana Rančić.

Za Salon 77: Andeja Petraković, Dejan Trajković, Goran Delić, Jelena Glišić, Milica Rakić, Miloš Milosavljević, Sanja Dević, Nataša Dejanović, Snežana Petrović, NKC.Status rezerve ima Jefimija Kocić

U Nišu, 20. Juna 2018.
Izložbeni Paviljon, 9. april - 4. maj 2019, Izložba dela nastalih u Grafičkoj radionici Sićevo 2017 - 2018. Svim danima sem ponedeljka od 12 do 17 časova.         -         Salon 77, Izložba Zidni zapisi - Nataše Dejanović Dimitrijević, 11 - 26. april 2019. Svim danima sem ponedeljka od 12 do 17 časova.     
U petak, 29. marta 2019. s početkom u 13.30 sati u Oficirskom domu, biće održana promocija monografije o Vasiliju Perevalovu, doajenu niške vajarske scene. U promociji će pored umetnika učestovati istoričari umetnosti Radmila Vlatković i Milica Todorović i pedagog Miroslav Petrović.

Monografija sadrži 120 strana, podeljena je na osam poglavlja i bogato  ilustrovana sa  osamdesetak kolor reprodukcija skulptura iz čitavog opusa umetnika. Autori tekstova su mr. Miodrag Anđelković, Radmila Vlatković i Milica Todorović. U okviru poglavlja „Iz recenzije“  sakupljeni su i objavljeni tekstovi Vojislava Devića, Zlatimira Markovića i Miodraga Anđelkovića pisani povodom ranijih samostalnih izložbi umetnika. Izradu fotografija i dizajn monografije potpisuje Danilo Dačić, dugogodišnji profesor Umetničke škole u Nišu. Izdavač monografije je Galerija savremene likovne umetnosti Niš.

Stvaralački put Vasilija Perevalova (Niš, 1937) traje duže od pedeset godina. Kada se nakon diplomiranja na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti (1963) vratio u rodni grad , počeo je profesionalnu karijeru koja se odvijala paralelno na dva koloseka: pedagoškom  i umetničkom. Sa nešto starijim kolegama (Aleksandar Šakić, Nikola Antov, Dušan Donkov) pripada generaciju umetnika koja je značajno doprinela razvoju i afirmaciji vajarstva u Nišu, ukuljučujući ga  u aktuelne tokove.

Motivski repertoar dela Vasilija Perevalova ima svoje izvorište u svetu figuracije, zoomorfnim motivima i organskim formama, ali se u njihovoj skulptorskoj obradi umentik opredelio za princip sublimacije i redukcije forme različitih nivoa, dajući svojim delima uglavnom karakter asocijativnog sa retkim ekskurzima u domen čiste apstrakcije. 

Pored standardnih skulptorskih materijala ( bronza, terakota, gips) često je eksperimentisao i ispitivao mogućnosti primene novih materijala u vajarstvu.  Sredinom sedamdesetih godina XX veka, počeo da radi u poliesteru kao prvi u Nišu i jedan od retkih u Srbiji. Od tada do danas, Peravalov koristi različite vrste veštačkih materijala pribegavajući raznovrsnim postupcima u radu i obradi, često obogaćujući svoje skulpture i hromatskim vrednostima.
Objavljivanje monografije „Vasilije Perevalov“ je ne samo doprinost razvoju publicistike ovog tipa već i svojevrsni omaž umetniku, simbolična zahvalnost sredine u kojoj živi, za doprinost koji je dao svojim pedesetogodišnjim stvaranjem.
Izložba slika DEJANA TRAJKOVIĆA DEXA /28.mart-10.april /
Otvaranje 28.marta u 19 časova

Dejan Trajković- D E  X, rođen 1966. godine u Prištini.
Fakultet umetnosti, na odseku za slikarstvo završio u klasi profesora Himlije Ćatovića 1993. godine u Prištini.

Član je ULUS-a od 1999. godine.

Samostalo  izlagao u Prištini, Požarevcu, Dragašu, Prizrenu, Kosovskoj Kamenici, Gračanici, Kragujevcu, Raški, Novom Pazaru, Pančevu, Rakovici, Futogu, Inđiji, Nišu, Beograd -Galerija Progres Galerija 73, Galerija Jugoeksporta, Galerija stepenište- Šumatovačka, Galerija Blok, Galerija Polet i sedam puta u Vranju.
Učesnik je preko 60 kolektivnih izložbi i međunarodnih kolonija.

Dobitnik je studentske nagrade za slikarstvo 1993.godine,
nagrade „Bijenale umetnika Vranja“ 2011. godine.

Živi i stvara u Vranju.

Dejan Trajković razvija postupno sopstveni likovni jezik analizirajući  pre svega lična imaginarna stanja ,nedoumice i dileme zanimljivom asocijativnom ikonografijom.

Njegova dela su projekcije  složenih misaonih konstrukcija  koje se transformišu  u čiste slikarske impresije koje projektuje na platno.

Kao vodeći motiv pojavljuje se motiv voza -tačnije lokomotive -koji se gotovo rastapa pod dejstvom dubokih emotivnih stanja .

Snažan slikarski impuls , izražena gestualanost, svež kolorit izlaze u prvi plan, dok vodeći motiv kao višeznačna metafora  aludira čas na kretanje, čas na  stajanje u mestu, kao svedok dragocenih trenutaka koji prolaze tokom životnog puta punog neizvesnosti.

Enigmatičnim slikarskim  motivom  projektuje  vlastita  razmišljanja podižući svest o efemernosti i neraskidivoj uzajamnoj vezi mnogih segmenata realnog i irealnog sveta.

Odnegovanim likovnim jezikom na svojevrstan način Dejan Trajković  problematizuje pitanja savremenog čoveka  i njegovog odnosa sa okruženjem postavljajući niz asocijativnih  simbola  kao putokaz za nevidljive imaginarne relacije.

Radmila Kostić
Davne 2005. godine na inicijativu kustosa galerije na čelu sa dr. grafike Slobodanom Radojkovićem otpočeo je rad Grafičke radionice u zgradi Likovne kolonije Sićevo. Pomenute 2005. godine Galerija savremene likovne umetnosti Niš je obeležavala 100 godina od prvog okupljanja umetnika u Likovnoj koloniji u Sićevu. Stoga se činilo logično da u ovoj značajnoj godini otpočne sa radom radionica koja će činiti još jedan segment plodne aktivnosti naše ustanove. Do sada je u grafičkoj radionici stvaralo 87 umetnika iz Srbije, Bugarske, Grčke, Italije, Kanade, Belgije, Makedonije, Meksika i Poljske. Na izložbi su zastupljena dela poslednja dva saziva održana u proleće 2017. i 2018. godine.

U periodu od 29. maja do 4. juna 2017.  godine u prelepom ambijentu sela Sićeva u okviru Grafičke radionice okupilo se pet umetnika različite generaciske dobi i stilskih opredeljenja. Dolaskom u Sićevo zatekla ih je tužna vest da je Galerija savremene likovne umetnosti Niš ostala bez svog reprezantativnog galerijskog prostora gelerije „Srbija“. Bilo je teško nakon tog saznanja ostati u stvaralačkom duhu, ali zahvaljujući njihovoj profesionalnosti i željom za novim stvaralačkim dostignućima uspeli smo da realizujemo druženje. Umetnici su razmenjivali svoja iskustva vezana za grafičke tehnike i lične senzibilitete, uz rad na pripremi svojih ploča za štampu. Priroda je dodatno upotpunjavala radnu atmosferu i umetnicima pružala inspirativne trenutke. Obilazak same klisure i vidikovca nije ostavila ravnodušne grafičare, a Veliko Maričevski je svoje impresije trajno zabeležio na samom grafičkom listu. Kao vrsni poznavalac akvatinte minucioznim potezima uz simbolično kompozicisko rešenje samog predela sa klupom, dostiže nebesko prostranstvo dostupno samo pticama u letu. Marta Božik koja dolazi iz Poljske ekspresivnim potezima obojenim prolećnim tonovima u tehnici linoreza prenela je pogled na reku Nišavu iz ptičje perspektive. Sićevački vinogradi tek ozeleneli dominiraju između monumentalnih kršovitih brda pretočeni u serigrafije Ljubiše Brkovića, kao izdvojeni segmenti „vinov list“ i „grozd“ postaju zaštitni i prepoznatljiv simbol ovog malog seoceta starog vekovima. Mina Rakidžić zastaje pred svakom napuštenom kućom želeći da je trajno sačuva od propadanja i zaborava. Litografski listovi iz serije Maslačak-Haka kuće, zaustviće vreme od zaborava. Vladimir Milanović nastavlja istraživanje u svom duhu izvedenih u tehnici sitoštampe. Iako dve različite teme mrtva priroda i pejzaž, on razrađuje žanr mrtve prirode i pejzaža, uklapajući, kolažirajući konvencionalni repertoar predmeta na barokni način sa ready made objektima. Koristeći krupan raster, objedinjuje prizor ovakvog konstrukta vremena, dodajući popartistički karakter svojim grafikama.

Grafička radionica Sićevo 2018. trajala je u periodu od 28. maja do 3. juna. Učesnici su bili grafičari iz Niša, Novog Sada, Makedonije i Poljske. Njihov boravak u Sićevu ostaće u trajnom sećanju svih nas ne samo po radnoj atmosferi i sjajnim grafičkim listovima izvedenim u grafičkoj radionici već i po velikom angažovanju i brizi o malim napuštenim kućama koje su nam svakodnevnu seosku atmosferu činili još idiličnijom. Ti mladi ljudi prepuni ideja, elana za rad iskoristili su svaki trenutak vremena radeći raznovrsne tehnike duboke štampe uz neprestano razmenjivanje iskustava. Magija zvana grafika i ovoga puta je dominirala Sićevom pružajući čak i znatiželjnim posetiocima pravu sliku kako nastaje grafički list sa utisnutim emocijama svakog od njih.

Ana Vanušić suvom iglom opčinila je sve prisutne neprestano radeći na malim formatima cinkane ploče urezujući linije različitih debljina bogatih krošnji senzualnog izgleda. Jana Mitrovska mlada grafičarka iz Niša na kružnim formama cinkane ploče pažljivo postavlja ženski akt iz ptičje perspektive simbolično obavijen kockicama linearnog crteža. Bespomoćna ženska figura sklupčanog položaja simbolizuje zatvorenost i sputanost. Snežana Petrović Direrovskom preciznošću gradi bogate kompoziciske forme u čarobnoj tehnici mecotinte. Nadrealne scene povezuju prošlost i sadašnjost uvlače posmatrača u imaginarni san koji je kristalno jasno iscrtan. Henrik i Magda gosti iz Poljske sićevački pejzaž prevode u monumentalne linoreze. Impozantnost jednostavnih i ekspresivnih poteza, klasičan pejzaž prevode u simbol kroz koji jasno prepoznajemo brdo, stenoviti predeo nadomak igrališta, šumoviti pejzaž sela Sićeva. Viktor Semenpeev fragmente i forme razrađuje do potpunog asocijativnog crteža, bez naglašenih detalja i oblika.

Bogat raspon grafičkih tehnika, kao raznovrsnost stilskih opredeljenja karakterišu ova dva veoma pažljivo birana saziva grafičara, koji trenutno zauzimaju veoma visoko mesto u sveri savremene grafike. Njihova angažovanost i iskustva stečena na svedskim sajmovima i rezidencionalnim boravcima počev od Japana, Belgije, Poljske, Bugarske, Nemačke od velikog su značaja i za Grafičku radionicu Sićevo.

Sonja Vukašinović