ZBIRKA SAVREMENOG SLIKARSTVA 

broji 501 delo u Fondu GSLU. Nastala je zahvaljujuci pre svega likovnoj koloniji Sicevo, ali i od otkupa i poklona umetnika. U zbirci su prisutni naši pozanati umetnici tako da zahvaljujuci njoj možemo pratiti  makar deo složenih kretanja u srpskom slikarstvu od 1970. do danas. Dominiraju zagovornici figurativnog odnosno predmetnog slikarstva, dok su reci primeri apstraktnog i geometrijskog.Umetnici koji poseduju  direktnu vizuelno realisticku asocijaciju na sicevacki pejzaž su: Milenko Šerban, Božidar Prodanovic,Cedomir Krstic i Grujica Lazarevic. Iduci korak dalje ka  koloristicki slobodnijem izrazu  naglašavajuci slikarski gest Stojan Trumic, Milan Konjovic i Boža Ilic, ostavili su  dela koja pripadaju koloristickom ekspresionizmu.Sasvim po strani, ostajuci dosledni  svetu sna i mašte, Olja Ivanjicki i Siniša Vukovic naslikali su dela koja poseduju prizvuk tokova medijale. Radomir Reljic, Aleksandar Lukovic i Bojan Bem  kao umetnici nove figuracije metaforicnim jezikom simbola i zagonetki  otkrivaju  vlastiti ironican odnos prema savremenom svetu. Posedujuci tendenciju da spoji dva sveta: geometrijski i figurativni Mladen Srbinovic pocetkom sedamdesetih slika dela koja pripadaju njegovoj zreloj fazi kada likovni postupak postaje smireniji i precizniji.Posedujuci intelektualnu radoznalost Mica Popovic i Zoran Pavlovic negde u isto vreme se  posle apstraktne faze vracaju figurativnom slikarstvu kao odgovoru umetnika na aktuelna društveno politicka dešavanja. U tom periodu Miodrag B.Protic bavi se istraživanjem dvodimenzionalnog prostora u kome je motiv sveden na staticni znak. Radoslav Trkulja i Todor Stevanovic su u duhu poetskog realizma sa elementima fantasike i mita naslikali  svoja dela za zbirku, dok Bata Mihajlovic snagom svog izraza unosi nove, ekspresivne sadržaje u slikarstvo nove figuracije. Za razliku od njih, procišcenim, geometrijski apstraktnim jezikom Iavan Tabakovic i Stojan Celic, koriste zakone fizike, hemije i filozofije pronalazeci u njima odgovore na složena pitanja. Dok je Aleksandar Cvetkovic  naslikao delo u duhu svojevrsne verzije apstraktnog ekspresionizma, Božidar Plazinic  i Zlatko Glamocak su umetnici koji prate  aktuelne trendove  vezane za problem covekove egzistenicije i trenutna  društveno-politicka dešavanja.

je nastala prvenstveno zahvaljujuci likovnoj koloniji Sicevo, a potom od otkupa i individualnih poklona  umetnika tako da danas broji 88 dela. U okviru zbirke nalaze se umetnici na  cijim  radovima možemo pratiti  razvoj tehnike crteža od sedamdesetih godina do danas. Ordan Petlevski /nekadašnji prof FLU u Skoplju/ i Dobri Stojanovic/ dugogodišnji prof. FPU u Beogradu /su umetnici  za koje linija  predstavlja  složen misaoni proces. Posle boravka u likovnoj koloniji u Sicevu /1970 i 1976.god./ poklonili  su GSLU po 2 crteža. Pavle Vasic, istaknuti srpski umetnik i istoricar umetnosti  kao pocasni gost kolonije 1981.god. poklanja crtež koji predstavlja portret  vajarke Jelisavete Šober Popovic. Medju retkim otkupima izuzetnom lakocom, sigurnim potezima i snagom u izrazu istice se crtež Pedje Milosavljevica, poznatog predstavnika srpskog slikarstva i Zuke Džumhura, karikaturiste, umetnika i putopisca. U novije vreme Zbirka se popunjava crtežima nastalim u likovnoj koloniji Sicevo. Izmedju ostalih, to su radovi Dušana Djokica, /poznatog slikara i likovnog kriticara/, koji naglašeni,  dinamicnim linijama istice  vlastiti senzibilitet, Milice Stevanovic, /prof.univeziteta umetnosti u Beogradu i Edinburgu/, koja kao  i Žarko Vuckovic, /slikar i profesor FU u Prištini/, u svom izrazu naglašavaju  ulogu linije kao osnovnog izražajnog sredstva.

Formiranja Zbirke likovnih umetnika Niša  treba vezivati za brojne izlagacke  aktivnosti  niških umetnika. Još od formiranja Društva likovnih umetnika Niša /osnovano 1948.god./ koje je kasnije preraslo u ogranak ULUS-a i ULUPUDS-a  likovni umetnici Niša intenzivno rade na afirmaciji likovnog života u Nišu. Tokom niza godina unazad izložbe niških umetnika gostuju  u vecim centrima u zemlji / Zagrebu, Beogradu, Sarajevu/ i inostranstvu/ Engledka, Rumunija, Švajcarska Francuska ../. Galerija savremene  likovne umetnosti je  kao maticna institucija od osnivanja ustanovila ovu zbirku u nameri da strucno prezentuje, cuva i proucava stvaralaštvo umetnika iz grada Niša.

Zbirka se popunjavala tokom sedamdesetih i osamdesetih zahvaljujuci otkupima sa tekucih kolektivnih i samostalni izložbi. Za potrebe  zbirke otkupe su cinili: Samopravna inetresna  zajednica SIZ za kulturu, Republicka zajednica za kulturu i pojedina preduzeca, npr. EI Niš, DIN Duvanska industrija, Djuro Salaj . Od devedesetih kada su fondovi za otkup ukinuti, zbirka se popunjavala uglavnom individualnim poklonima autora. Znacajan doprinos zbirci daje i Likovna kolonija Sicevo. Pojedini umetnici zastupljeni su sa vecim brojem dela koji su u gradu Nišu aktivni od pedesetih godina  do danas predstavljajuci  znacajan deo bogatog likovnog stvaralaštva grada. To su: Miroljub Aleksic, Miroslav Andjelkovic, Miodrag Andjelkovic, Radomir Antic, Stole Stojkovic, Momcilo Mitic, Djuro Radonjic, Branka Djordjevic, Nikola Antov.

Danas zbirka broji 278 dela-od toga: slika /185/, grafika /48/, skulptura /30/, crteža /13/, fotografija /2/

Muzeološka aktivnost, kao osnovna delatnost GSLU zasnovana je na  prikupljanju, adekvatnom cuvanju, strucnoj obradi  umetnickih dela i vodjenju muzeološke dokumentacije. Nastanak Fonda GSLU iziskivao je i vodjenje dokumentacije o svakom delu pojedinacno, najpre kroz knjigu ulaza i knjigu inventara. Pored toga, sva dela su obracena na muzeološkim karticama i kompjuterski. O svim izložbama se vodi dokumentacija: cuvaju se plakati, pozivnice, tekstovi sa otvaranja i katalozi.  Ustanovljena je fototeka i hemeroteka koja sezasniva na dnevnom listu Narodne novine, a u novije vreme formirana je i videoteka. Kao maticna institucija za likovne umetnike Niša GSLU  prati njihov rad kroz posebnu  dokumentaciju u vidu  autorskih dosijea. Formiranje vlastitog Fonda GSLU  kao proizvoda muzeološke aktivnosti predstavlja  jedan od  nacina kojim  se bitno afirmiše  sredina  postajuci , vremenom,  trajna ostavština za buducnost cele jugoistocne Srbije.

Proces formiranja galerijskih zbirki zapoceo je 1970.god.-odmah po osnivanju GSLU. Za  40 godina  postojanja galerije formiran je impozantan Fond umetnickih dela koji trenutno broji 1186  inventarnih jedinica podeljenih na 6 zbirki:

Zbirka savremenog slikarstva, Zbirka grafike, Zbirka creža, Zbirka savremene skulpture, Zbirka likovnih umetnika Niša i Zbirka proširenih medija.

Sadržaj zbirki je analogan s izložbenom politikom institucije. Naime, do danas izlagani su, a potom otkupljivani ili poklanjani radovi srpskih i medjunarodnih umetnika koji su u vreme svog nastajanja bili pokazatelji  zanimljivih, umetnickih praksi.Zbirke GSLU sadrže gradju koja pokazuje znacajan deo aktuelnih likovnih produkcija na ovim prostorima u periodu 1970.godine do danas.

Radeci na ostvarivanju navedenih ciljeva Galerija organizuje kolektivne i samostalne izložbe stranih i domacih umetnika, dok  istovremeno prati rad niških umetnika i  saradjuje sa njihovim udruženjima organizujuci kolektivne i samostalne izložbe. Za potrebe Fonda otkupe su cinili: SIZ za kulturu, KPZ,RZK, a  svojevremeno su  ucestvovala i pojedina  niška preduzeca kao što su: EI Niš, Hanivel, DIN i Djuro Salaj. Pored toga, Fond kontinuirano obogacivan otkupima likovnih dela, poklonima, otkupnim nagradama niškog ULUS-a i ULUPUDS-a, poklonima umetnika, likovnoj koloniji u Lucernu, a  u najvecoj  meri, zahvaljujuci Likovnoj koloniji SICEVO ciji  je Galerija organizator od svog osnivanja. Savet za likovnu koloniju /koji se formira na 4 godine/ vrši odabir  umetnika  koji se pozivaju u koloniju  ucestvujuci na taj nacin u formiranju Fonda.

Od devedesetih kada su fondovi za otkup ukinuti, zbog opšte društveno-ekonomske situacije zbirka se popunjavala uglavnom individualnim poklonima autora. Najveci doprinos u kontinuiranom popunjavanju Zbirke ima  pored Likovne kolonije Sicevo i Graficka radionica Sicevo /ustanovljena 2005./

.

Danas se sva dela  cuvaju  u depou GSLU  koji je uradjen po svim muzeološkim principima i o njima se vodi kompletna dokumentacija.

Može se slobodno reci da, po svom obimu,umetni?kim i istorijskim vrednostima  Fond Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu danas spada u jedan od najvrednijih u Srbiji.